Архива
Гласник јавног здравља (Serbian Jornal of Public Health – SerbJPH) је мултидисциплинарни часопис и објављује радове из свих области јавног здравља на српском и енглеском језику. Часопис објављује следеће врсте чланака: оригиналне научне радове, прегледне радове, претходна и кратка саопштења, приказе случаја, уводнике и писма уреднику, извештаје са научних скупова и конгреса и остале чланке. Часопис се објављује у штампаном и електронском облику четири пута годишње. Ставови у објављеним радовима представљају ставове аутора и не представљају ставове институције – издавача.
Рад који је тематски релевантан за Гласник јавног здравља доставља се у дигиталном облику. Од аутора се траже изјаве да њихови резултати нису раније објављени, односно радови не смеју бити истовремено послати и у други часопис ради објављивања. Уколико је рад део докторске тезе или истраживачког пројекта, то треба означити у посебној напомени на крају текста. Такође, радови послати за публиковање могу бити претходно штампани у зборнику радова, у виду сажетка, и када је то случај треба навести назив, време и место састанка где је рад презентован и штампан.
Да би се рукопис разматрао за публиковање, неопходно је да буде припремљен према пропозицијама Гласника јавног здравља. У супротном уредник може да одбије рад, без даљих објашњења. Уколико је рукопис садржински и формално прихватљив за часопис, шаље се на анонимну рецензију код два рецензента, стручњака из одговарајуће области јавног здравља. Идентитети аутора и рецензената остају непознати једни другима. Примедбе и сугестије рецезената се достављају аутору одређеном за коресподенцију ради коначног обликовања рада. Тако прерађен рад поново се доставља Уређивачком одбору ради сагласности за објављивање. Коначна одлука о објављивању доноси се уз сагласност уредника часописа.
Гласник јавног здравља не наплаћује трошкове објављивања ни ауторима нити трећим странама. Бесплатне су како услуге пријављивања рукописа и њихове обраде, тако и услуге публиковања чланака. Рукописи се достављају Уређивачком одбору путем е-поште: glasnik@batut.org.rs или преко онлајн обрасца часописа.
Текст рада куцати у програму за обраду текста Office Word, ћирилицом, са проредом 1,5, фонт Times New Roman и величином слова 12 pt. Све маргине подесити на 15 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати с левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер (спејс). Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol. Уколико се нешто уобичајено пише курзивом (italic) тако се и наводи. Сви поднаслови се пишу великим масним словима (bold).
Постављање слика, графикона и табела треба да буде назначено само у тексту, али се не укључује у рукопис. Сва графичка документација се шаље у оригиналном формату у прилогу. За израду графичких прилога користити стандардне графичке програме за Windows, пожељно из програмског пакета Microsoft Office (Excel, Word, Graph). Нумерисане табеле и графикони (са легендама), као и слике у графичким форматима (.tif ili .jpg, на пример), треба да буду у величини за штампање и резолуцији минимум 300 DPI.
Пратеће писмо (cover letter) треба да садржи:
Такође, у пратећем писму (cover letter) потврђује се да су сви аутори рукописа учествовали у његовој изради и да су упознати/сагласни са садржајем послате финалне верзије. У писму треба посебно нагласити да не постоји конфликт интереса неког од аутора чланка. Уколико се утврди да конфликт интереса неоспорно постоји, часопис задржава право да о томе затражи и објави одговарајућу изјаву аутора или да рукопис не прихвати за објављивање.
Насловна страна
Насловна страна треба да садржи наслов рада (откуцан великим словима, фонт 14 болд, преко средине стране), пуна имена и презимена свих аутора. Испод имена аутора навести пун назив установа из којих потичу. Установе нумерисати редним бројевима, које треба повезати са именима аутора (у суперскрипту). Затим треба навести пуно име и презиме, адресу, имејл, број телефона и/или факса аутора-кореспондента. Сва даља преписка око лектуре, коректуре, преправки рукописа, итд. обављаће се преко тог аутора.
Сажетак
Сажетак треба да садржи један пасус, не дужи од 350 речи. У сажетку не треба цитирати референце. Скраћенице треба избегавати, али ако се морају користити дефинишу се при првом појављивању. Листа кључних речи (до пет) следи после сажетка ради индексирања. Након сажетка на српском језику, на наредној страни је неопходно да се налази сажетак рада на енглеском језику (идентичне структуре као на српском језику).
Кључне речи
Навести до пет кључних речи или кратких израза који указују на садржину рукописа/чланка.
За оригиналне научне радове текст треба поделити у одељке са насловима: Увод, Методе, Резултати, Дискусија, Закључак и Литература. За приказе случајева текст треба да садржи: Увод, Приказ случаја, Дискусија, Закључак и Литература. Структура текста код прегледног рада треба да садржи следеће наслове: Увод, већи број поднаслова, Закључак и Литература. Код осталих категорија конструкција рада је слободна.
Увод
Увод треба да указује на суштину предмета истраживања и да пружи довољно информација за објашњење проблематике рада. Потребно је цитирати референтну литературу где је обрађивана тематика рукописа. Циљ рада се наводи у последњем пасусу Увода.
Методе
Опште познате методолошке поступке не би требало описивати у детаље, већ усмерити потенцијалног читаоца на референтне изворе. Уколико се даје нов метод или модификација постојећег метода истраживања, тај метод треба детаљно описати. Неопходно је навести и методе коришћене у статистичкој анализи података. Такође, уколико је применљиво, треба навести и изјаву о поштовању етичких принципа и о одобрењу студије/истраживања од стране етичког одбора.
Резултати
Одељак Резултати треба да буде у логичном редоследу, који представља резултате истраживања/експеримента. Резултате треба приказати јасно и пожељно је да буду статистички обрађени.
Дискусија
Резултате треба дискутовати и упоредити са резултатима других већ публикованих релевантних истраживања.
Закључак
Закључак рада треба да буде јасан и да проистекне из циљева и резултата истраживања.
Изјаве захвалности
Није обавезно, али уколико је за истраживање добијена финансијска или било која помоћ од стране институција или појединаца, у овом одељку је то потребно споменути.
Финансирање
Сви радови треба да садрже изјаву о финансијској подршци добијеној за истраживање, а тамо где за истраживање није обезбеђено посебно финансирање, аутори треба да то и напишу.
Литература
Подаци о коришћеној литератури у тексту се означавају арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то оним редоследом којим се појављују у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу литературе, у коме је дозвољено да их буде до 50. При цитирању литературе наводе се сви аутори, али ако број аутора прелази шест наводи се првих шест аутора и додаје et al. Референце чланака који су прихваћени за штампу, али још нису објављени, треба означити са in press и приложити доказ о прихватању рада за објављивање. Уз сваку референцу треба навести DOI број чланка. Подаци са Интернета цитирају се уз навођење датума приступа тим подацима.
Референце се цитирају према Ванкуверском стилу (униформисаним захтевима за рукописе који се предају биомедицинским часописима), који је успоставио Међународни комитет уредника медицинских часописа ( http://www.icmje.org ), чији формат користе U.S. National Library of Medicine и базе научних публикација. Примери навођења публикација (чланака, књига и других монографија, електронског, необјављеног и другог објављеног материјала) могу се пронаћи на интернет страници oвдe.
Прилози (табеле, слике, шеме и цртежи)
Прилози се наводе на крају рукописа. Сви прилози се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Коришћење скраћеница у насловима или било ком делу прилога обавезно објаснити испод датог прилога.
Табеле се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле. Табеле цртати искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле.
Слике су сви облици графичких прилога. Објављују се фотографије, цртежи, шеме и графикони. Слике се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. За израду графичких прилога користити стандардне графичке програме за Windows, пожељно из програмског пакета Microsoft Office (Excel, Word Graph). Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman. Примају се искључиво дигиталне фотографије (црно-беле или у боји) резолуције најмање 300 DPI и формата записа .tiff ili .jpg. У легенди слика треба написати коришћено увеличање окулара и објектива микроскопа. Свака фотографија треба да има видљиву скалу. Уколико је слика већ негде објављена, обавезно цитирати извор.
Шеме и цртежи се достављају у .jpg или .tiff формату. Сви подаци на шеми куцају се у фонту Times New Roman, величина слова 10 pt. Коришћене скраћенице на шеми треба објаснити у легенди испод шеме.
Уводници – до 5 страна: мишљење или дискусија о посебно значајној теми за часопис, као и о подацима који су штампани у овом или неком другом часопису. Обично их пише један аутор по позиву.
Оригинални научни радови – до 12 страна. Представљају резултате истраживања аутора рада и њихово тумачење.
Прегледни радови – до 10 страна. Представљају систематско, свеобухватно и критичко излагање проблема на основу анализираних и дискутованих података из литературе, а који осликавају постојећу ситуацију у одређеном подручју истраживања. Литература која се користи у раду мора да садржи најмање три рада аутора чланка из уже научне области која је описана у раду.
Претходна или кратка саопштења – до 4 стране. Садрже изузетно важне научне резултате које би требало објавити у што краћем времену. Не морају да садрже детаљан опис методологије рада и резултата, али морају да имају сва поглавља као оригинални чланци у сажетој форми.
Прикази случаја – до 6 страна.
Остали чланци (прикази књига, пројеката, извештаји са конгреса, чланци у знак сећања – in memoriam).