Архива
„Гласник јавног здравља” (Serbian Journal of Public Health) је мултидисциплинарни часопис са рецензијом који објављује радове из свих области јавног здравља на српском и енглеском језику. Издаје га Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и објављује се четири пута годишње у папирном и електронском облику. Гласник објављује следеће врсте чланака: оригиналне научне радове, прегледне радове, прелиминарна и кратка саопштења, приказе случаја, извештаје са научних скупова и конгреса, реч уредника, писма уреднику и друго.
Први број часописа Гласник Централног хигијенског завода објављен је 1926. године у Београду. Гласник је до 1941. године излазио у континуитету четири пута годишње. Након прекида од 11 година, часопис је поново обновљен 1952. и излазио до 1974. године, када је опет дошло до двадесетогодишњег прекида у објављивању. Последњи број Гласника изашао је 2008. године. Током своје дуге историје, Гласник је више пута мењао назив у зависности од назива централне институције јавног здравља у Србији. Међутим, мисија часописа је остала иста, а то је унапређење истраживања, политике, праксе и образовања из области јавног здравља.
Главни и одговорни уредник часописа Гласник јавног здравља, уз консултације са члановима уређивачког одбора, и у складу са рецензијом доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке главни уредник, заменик и помоћници уредника, као и чланови уређивачког одбора руководе се уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање. Секретар редакције обавештава уређивачки одбор о сваком примљеном раду, а главни уредник задржава право да неке од примљених рукописа не објави уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима. Главни и одговорни уредник и чланови уређивачког одбора су дужни да суд о рукопису доносе на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких, политичких или било којих других предрасуда. Главни и одговорни уредник не сме имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима који се разматрају. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и о другим питањима у вези са рукописом одлучују заменик и помоћници главног и одговорног уредника. Такође, ако сукоб интереса постоји код једног или више чланова уређивачког одбора, ти чланови се искључују из поступка избора рецензената и одлучивања о рукопису. Уредник/ци и чланови уређивачког одбора дужни су да благовремено пријаве постојање сукоба интереса. Уредник/ци и чланови уређивачког одбора не смеју да користе за своја истраживања необјављен материјал из предатих рукописа без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи нити у било које друге сврхе.
Уредник/ци и чланови уређивачког одбора дужни су да предузму мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.
Аутори гарантују да њихови радови нису раније објављени, односно радови не смеју бити истовремено послати и у други часопис ради објављивања. Аутори, такође, гарантују да након објављивања у часопису Гласник јавног здравља, рукопис неће бити објављен у другој публикацији на било ком језику без сагласности издавача. Уколико је рад део докторске тезе, истраживачког пројекта или је претходно објављен у зборнику радова у виду сажетка, то треба означити у посебној напомени на крају текста.
Садржај рада. Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима, омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене. Аутори гарантују и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете. Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ негде објављени дужни су да дају тачан податак о извору из којег су материјали преузети. Уколико тих података нема, достављени материјал сматраће се оригиналним делом аутора. Ако касније дође до било каквог спора (на пример, приговора носилаца ауторских права да је неки материјал објављен без њихове сагласности), часопис објављује исправку или се у посебној белешци сасвим ограђује од рада и јасно наводи да је до грешке дошло кривицом аутора, а рад се повлачи у складу са утврђеном процедуром.
Ауторство. Аутори су дужни да као ауторе наведу само она лица која су значајно допринела садржају рукописа. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.
Навођење извора. Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су коришћени при изради рукописа.
Плагијаризам. Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљање као својих, грубо је кршење научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.
Плагијат обухвата следеће:
Сваки примљени рукопис проверава се помоћу одговарајућег софтверског система на плагијаризам.
Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени, а ауторима ће бити трајно или привремено забрањено да објављује у часопису. Ако се установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, исти ће бити повучен у складу са процедуром за повлачење већ објављених радова, а ауторима ће бити трајно или привремено забрањено да објављује у часопису..
Сукоб интереса. Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације.
Грешке у објављеним радовима. У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да о томе обавесте главног и одговорног уредника и редакцију часописа и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.
Политика отвореног приступа
Гласник јавног здравља је часопис отвореног приступа. Сви чланци се могу бесплатно преузети. Часопис не наплаћује никакве накнаде у фазама подношења, прегледа и публиковања рукописа.
Рецензенти су дужни да процене усклађеност рукописа са профилом часописа, релевантност истражене теме и примењених метода, оригиналност и научну релевантност информација представљених у рукопису, као и стил презентовања научних чињеница. У обавези су да пружају промишљене, објективне, конструктивне и информативне критике рукописа, као и начине за његово унапређење. Више информација о обавезама рецензената према ауторима и уредницима налази се овде.
Одабир рецензената је кључан за процес ревизије рукописа, а уредништво Гласника утврђује критеријуме на основу којих се бирају рецензенти. Рецензенти морају да располажу релевантним знањем у вези са облашћу којом се рукопис бави. Одабрани рецензенти су саставни део Листе рецензената коју води редакција Гласника. Листа рецензената ће се једном годишње објављивати у Гласнику. Рецензија је на добровољној основи.
Сви достављени рукописи подлежу процесу рецензије. Сврха рецензије је да помогне уредништву Гласника у доношењу уређивачких одлука и да путем комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа. Процес рецензије је „двоструко слеп” и анониман. Сви рецензенти рукописа остају анонимни за ауторе, а аутори анонимни за рецензенте пре, током и после процеса рецензије. Такође, рецензенти делују независно једни од других, односно рецензентима није познат идентитет других рецензената.
Пре него што се рукопис пошаље на рецензију, контактирају се потенцијални рецензенти, којима се доставља само сажетак и тек након њиховог прихватања рецензије, шаље им се комплетан рукопис. Рецензент је дужан да електронском поштом три дана по пријему рукописа потврди његов пријем и своју спремност да рецензију уради у року од три недеље. Сваки рецензент, уз текст рукописа за објављивање, добија Упутство за рецензенте и формулар за рецензију, односно Извештај рецензента. За сваки рукопис се траже најмање две рецензије. Ако се мишљења рецензената супротставе, тражи се треће независно мишљење. Такође, када постоји било каква сумња у погледу објективности или квалитета рецензије, уредништво Гласника ће обезбедити додатне рецензенте у циљу контроле квалитета саме рецензије.
Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику и/или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације или доказе. Главни и одговорни уредник ће у договору са члановима уређивачког одбора и редакцијом одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа. Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак. Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати као мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.
Мањи прекршај Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуникацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр:
Грубо кршење етичких стандарда Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни и одговорни уредник у сарадњи са члановима уређивачког одбора и редакцијом и, ако је то потребно, малом групом стручњака. Мере које ће предузети могу бити следеће (и могу се примењивати појединачно или истовремено):
Приликом разрешавања спорних ситуација редакција часописа се руководи смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE).
Повлачење већ објављених радова. У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етиких стандарда, објављени рад се мора повући. У неким случајевима већ објављени рад се може повући и како би се исправиле накнадно уочене грешке. Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до повлачења рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа Гласник: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).
Када је рукопис прихваћен за објављивање, аутори преносе ауторска права на издавача. У случају да рукопис не буде прихваћен за штампу у часопису, аутори задржавају сва права. На издавача се преносе следећа права на рукопис, укључујући и додатне материјале, и све делове, изводе или елементе рукописа: право на умножавање и дистрибуцију рукописа у штампаном облику;
Чланци објављени у часопису су у режиму отвореног приступа и могу се дистрибуирати у складу са одредбама лиценце Creative Commons.
Аутори задржавају право да преведу чланак на други језик, да га користе као компилацију сопствених дела, нпр. у својој докторској дисертацији или монографији, како комерцијално тако и некомерцијално, све док признају оригиналну публикацију. Морају се навести пуне библиографске информације (аутори, наслов чланка, наслов часописа, том, број, странице) о оригиналној публикацији и мора се поставити линк ка DOI чланку.
Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.